Фалсификати ревизионистичке групе РНП-Ф
Српска левица болује од тешко излечиве болести, тоталне ненаучности. Ненаучност српских левичара се огледа пре свега у томе што они до некаквих фолклорних псеудосоцијалистичких позиција долазе на основу припадности некој субкултури а онда опште социјалистичкo-утопистичке, неретко опште људске или фалсификоване социјалистичке фразе користе за апологију својих субкултуролошких ставова које пројектују на политику. На примеру групе РНП-Ф, код које идеолошка шизофренија може да се види већ у самом називу (једна ”организација” је и партија и фронт), и код које у истом називу може да се види још једна од главних бољки српских левичара која је не само неспознаја околности већ и неспознаја самих себе, па су они тако ”партија”, те такође може да се види лепо управо првобитно изречена теза о ненаучности српских левичара. Чињеница је да је ова ”социјалистичка” група субкултурна последица музичког бенда FC Apatride UTD чији су чланови њихове идејне вође узроковала је то да је ово у принципу само једна гротескна појава арапског национализма у Србији која се издаје за некакав социјализам, држећи на зиду икону Тита као везе ових простора са арапским национализмом.
Неразумевање саме ревизионистичке ”теорије светских система” коју узимају за своју идеологију и уједно је не практикују, као и неограничено много заблуда из политичке економије које су узрок могућности да неко поверује у оно што они причају су посебне ствари везане за њих.
Оно што је посебно интересантно је да се овакви људи, као доследни наследници титоистичког ревизионизма, неретко позивају на класике марксизма-лењинизма. Међутим, они тврде (силом свог непознавања истих и отвореног негирања њихове теорије) да су их они ”превазишли” а да су они који им показују на њихово незнање ”догмате” (ништа некарактеристично за ревизионизам) и да ”нису отишли даље од Лењина”.
На бази њихове објаве у којој деле ”цитат Лењина” како би доказали своју опортунистичку тезу о томе како се треба борити против западног пролетаријата а ујединити са буржоазијом ”трећег света”, те више ”не важи” парола ”не рату међу народима, не миру међу класама”, може јако лепо да се види какав је то ”антидогматизам”. Конкретно, њихова објава изгледа овако:
Прва ствар која упада у око нормалном човеку су ”три тачке” усред реченице и то да не пише одакле је цитат конкретно, већ је само написано ”В. И. Лењин”. Уз мало познавања лењинизма није претерано тешко доћи до тога одакле је ово узето. Одмах може да се каже да три тачке усред реченице и ненавођење извора служе томе да се сакрије чињеница да не само у истим радовима (пошто су ови делови реченица истргути из више Лењинових радова), већ на истим страницама и у истим реченицама Лењин шаље потпуно другу поруку од онога што они желе да покажу. Уз све то, превод је или намерно лажиран, што је највероватније с обзиром на тип неистиности, или је то неки самоуправљачки превод чији је квалитет надалеко познат или је тог дана лоше радио Google translate. Па да почнемо са прегледом ”генијалности” РНП-Ф:
Пошто је њихова сама објава састављена из делова од неколико Лењинових радова, од којих су чак реченице изделили и измешали их, почећемо од јединог, колико толико, целовитог дела објаве, а то је текст између другог и трећег места са ”три тачке”. И тамо они пишу ово:
”Sada vidimo da je, kao rezultat dalekosežne kolonijalne politike, evropski proletarijat dobrim delom doveden u situaciju gde nije njegov posao da održava čitavo društvo, već to čine narodi iz kolonija koji su praktično zarobljeni”
Да видимо одакле је ово и шта овде Лењин заправо каже, са пар реченица око самог истргнутог дела:
И ето, свеобухватна колонијална политика довела је до тога да европски пролетер делом пада у такав положај да се не одржава целокупно друштво његовим радом већ радом скоро поробљених домородаца колонија. Енглеска буржоазија, на пример, остварује више прихода од десетина и стотина милиона становника Индије и њених других колонија него од енглеских радника. При таквим условима у појединим земљама ствара се материјална, економска основа за заразу пролетаријата ове или оне земље колонијалним шовинизмом. Ово, наравно, може бити само пролазна појава, али се ипак мора јасно препознати зло, разумети његови узроци, да би се могао окупити пролетаријат свих земаља за борбу против таквог опортунизма. А ова борба ће неминовно довести до победе, јер „привилеговане“ нације чине све мањи део укупног броја капиталистичких нација.
В. И. Лењин, Међународни социјалистички конгрес у Штутгарту, Написано крајем августа – почетком септембра 1907. Године, Објављено 20. октобра 1907. године у листу Пролетар, бр. 17, Сабрана дела Лењина (рус) – том 16 – 69. страна
За оне који не знају руски ово могу да провере, као и даље цитате у Енглеском издању сабраних дела Лењина како би се и сами уверили у беду ових фалсификатора.
Какви су подли фалсификатори аутори објаве можемо да видимо само упоређујући њихову реченицу са оним што заиста тамо пише. Прво, није како они кажу ”европски пролетаријат добрим делом доведен” него ”европски пролетер делом пада у такав положај”. Овде видимо да они цитирају Лењина онако како они желе (овај фалсификаторски приступ вероватно потпада под мантру о ”слободи тумачења марксизма-лењинизма”), како би поткрепили своју тврдњу о томе да је већина, или ”добар део”, европског пролетаријата реакционаран. Лењин не говори о томе да је ”европски пролетаријат добрим делом доведен”, ово додавање ”добрим” уз ”пролетаријат” уместо ”пролетер” је већ довољно да покаже намере онога ко је ово написао, али идемо даље. Даље се види да су домородце прекрстили у народ (у духу свог литерарног псеудоантирасизма) иако Лењин децитно не каже чак ни ”домородац”, иако је слично, већ користи термин који не постоји у нашем језику, ”туземец”, који се по руском речнику дефинише као ”становник обично нецивилизоване земље као термин супротан придошлом странцу.”. Дакле опет фалсификовање на своју руку. И такође Лењин не каже да су они ”практично заробљени” него ”скоро поробљени”, што опет није исто.
А оно што Лењин одмах у реченицама након тога каже потпуно је супротно ономе што аутор овог фалсификата жели да нам каже. Лењин каже како то може да буде само пролазна појава против које се треба борити како би се могао окупити пролетаријат свих земаља за борбу против таквог опортунизма. Постојање радничке аристократије је само један од проблема који рађа опортунизам у империјалистичким земљама (има их још, чак и важнијих од постојања радничке аристократије), исто тако је, на пример, трговински и тактички положај у коме се нашла титоистичка Југославија од кад се отцепила од социјализма 48-е довео до тога да југословенски пролетаријат буде поткупљен америчким доларима и кредитима за најпрљавији антикомунистички посао 20ог века под титоистичким фалсификаторским и софистичким матрама сличним РНП-Ф-овским, али то није значило да су југословенски пролетери као пролетери те земље проблем.
Постоје разни проблеми који стају пред социјалистичку револуцију у овој или оној земљи, и они су карактеристични за пређашње стање друштва, па тако, на пример, специфичан проблем за заостале нације могу да буду неписменост, мањак уопште пролетаријата, а онда и свесног пролетаријата, и они који алудирају на то да разни видови ових препрека не могу да се превазиђу, као што је то Троцки тврдио за Русију, су школски пример опортуниста.
Али да наставимо даље са поменутом објавом. Даље се бавимо делом између трећег и четвртог места са ”три тачке” где наши фалсификатори кажу:
Kapitalisti stoga mogu da posvete deo (nemali) ekstraprofita kako bi podmitili svoje radnike i stvore nešto poput saveza
Одмах да кажемо да су четврте ”три тачке” из неког разлога уметнуте у исту Лењинову реченицу, али да то узмемо као ”штампарску грешку”. Па да се одмах цитира ”прави Лењин”:
Друго. Зашто монопол Енглеске објашњава победу опортунизма (привремено) у Енглеској? Зато што монопол доноси екстрапрофит, односно вишак профита изнад нормалног капиталистичког профита уобичајеног широм света. Од овог екстрапрофита капиталисти могу да баце делић (па чак не мали!) да би подмитили своје раднике, да би створили нешто попут савеза (сетите се чувених „савеза“ енглеских синдиката са својим господарима, које су описали Вебси ) – савез радника дате нације са њиховим капиталистима против других земаља. Индустријски монопол Енглеске је уништен крајем 19. века. Ово је неоспорно. Али како је дошло до овог уништења? Да ли је тачно да је нестао било какав монопол?
В. И. Лењин, Империјализам и раскол социјализма, Написано октобра 1916. Објављено децембра 1916. у Зборнику „Социјал-демократа“ број 2, у потпису: Н. Ленин, Сабрана дела Лењина (рус) – том 30 – 173. страна
Оно што је посебно интересантно је да у овом раду, који свако мора да прочита и разуме, Лењин ово све пише против таквих као што су наши фалсификатори који данас подржавају руско империјалистичко освајање под теоријском мантром ”постојања само једног империјализма”. Тезу о ”постојању само једног империјализма” (теорија ултраимперијализма) је изнео управо Кауцки ког Лењин у реченицама око овог цитата напада.
Оно што је симптоматично је да ови фалсификатори опет ”кидају” шта им се свиђа, па су тако изоставили из неког разлога прву реченицу овог пасуса који наводе где се каже да је победа опортунизма у Енглеској привремена. Након споменуте погрешне ”три тачке” даље кажу:
između radnika date nacije i njihovih kapitalista protiv drugih zemalja. Cela stvar se zapravo svodi na podmićivanje, bilo da se povećava broj kulturnih objekata u najvećim centrima, građenjem obrazovnih ustanova, stvaranjem zadruga, sindikata i parlamentarnih lidera kao i hiljada udobnih radnih mesta…
Из горе наведеног цитата се види да после овога ”против других земаља” не иде ”Цела ствар…”, ово се налази на једном другом месту и сада није толико релевантно јер ту не постоји никаква важна порука чије би фалсификовање било штетно. Ако некога занима, налази се у извештају на конгресу Коминтерне који се даље обрађује у овом тексту.
Вратићемо се на почетак јер су први део који се раздваја са ”три тачке” и последњи заправо из једног извештаја (ова чињеница само говори о конфузији фалсификатора). Опет можемо да видимо шта кажу фалсификатори и шта каже Лењин.
Фалсификатори:
…kultura razvijenih zemalja bila je, i još uvek je, rezultat mogućnosti da se živi na račun hiljada miliona potlačenih. Zato što kapitalisti tih zemalja dobijaju mnogo više na ovaj način nego što bi mogli dobiti od profita pljačke radnika u sopstvenim zemljama…
a aktivisti radničke klase koji slede oportunistički trend su, dokazano, bolji branioci buržoazije negoli sama buržoazija.
Лењин:
Овде морамо поставити питање шта објашњава снагу оваквих тенденција у Европи и зашто је тај опортунизам у западној Европи јачи него код нас. Да, јер су напредне земље створиле и стварају своју културу могућношћу да живе на рачун милијарде потлачених људи. Јер капиталисти ових земаља добијају много више него што би могли добити као профит од пљачке радника своје земље…Опортунизам је наш главни непријатељ. Опортунизам у врху радничког покрета није пролетерски социјализам, већ буржоаски социјализам. Практично је доказано да су вође унутар радничког покрета, који припадају опортунистичком правцу, бољи браниоци буржоазије од самих буржоазија.
В. И. Лењин, II Конгрес Комунистичке интернационале, Правда број 162, 24. јул 1920. године, Сабрана дела Лењина (рус) – том 41 – 231. и 232. страна
Овде грубљих фалсификата од лошег превода нема. Али је грубо подметање када цитатима Лењина неко покушава да брани опортунистичку тактику против које се он у истим радовима борио. На пример, у говору пред Конгресом Комунистичке интернационале 1920. године, из ког је истргнут последњи анализирани ”цитат” фалсификатора, Лењин недвосмислено, као закључак целе те приче каже:
Светски империјализам мора пасти када се револуционарни налет експлоатисаних и потлачених радника унутар сваке земље, побеђујући отпор малограђанских елемената и утицај безначајног врха радничке аристократије, уједини са револуционарним налетом стотина милиона људи, који су до сада стајали изван историје и разматрани само као њен предмет.
В. И. Лењин, II Конгрес Комунистичке интернационале, Правда број 162, 24. јул 1920. године, Сабрана дела Лењина (рус) – том 41 – 231. и 232. страна
Да се оповргне овако банално глупа тврдња да је Лењин био заговорник идеје немогућности прогресивности пролетаријата најразвијенијих држава може да се употреби и чист емприријски метод и да се погледа ко је био у саставу његове Коминтерне, докле је ишао Лењин у борби са том идејом када је као тактику комунистима у земљама развијене буржоаске демократије говорио да улазе не само у империјалистички парламент него и у буржоаске партије, као на пример став да британски комунисти треба да уђу у Лабуристичку партију.
Као и сваки пут када се прокаже глупост српских левичара они крећу да вриште о ”догматизму”, јер ако им покажеш да они нису у праву ”ти си догмата и слепо се држиш лењинизма као црковних књига” јер, ето, знаш више од њих па је то једини могући аргумент. У пракси, заправо, овакви ”креативни” елементи европског левичарења, су комплетне догмате и метафизичари који не разумеју кретања у свету, па тако, на пример, деценијама након пада колонијалног система (тај пад није нешто што може ”произвољно и креативно да се тумачи”, то је велики историјски догађај 20ог века који најекзактније могуће може да се потврди) њима су пуна уста колонијализма. Данас постоји објективно западни шовинизам, као што постоји и руски у име ког народ масовно гине у Украјини са све руским пролетаријатом заведеним њиме, а који они не виде због чињенице да су најобичнији арабисти, а не никакви марксисти, па им је ”прогресивно” све што иде на руку арапском национализму, а нови енергетски картел који чине Русија и арапске земље је управо таква једна ствар. Од чињенице постојања јаког западног шовинизма они не виде ни друге ствари које се на Западу данас догађају, односе међу земљама ЕУ и САД, а не тек да разумеју чему то даље води, или како би Лењин рекао:
Таква је мала аритметичка слика ”убрзања” светског револуционарног покрета за последњих двадесет година. Веома мала, изузетно непотпуна слика, у којој је веома грубо изражена историја свега око 150-милионског народа, тада када је за тих 20 година почела и израсла у непобедиву силу револуција у земљама са становништвом до милијарду и више (цела Азија, не заборавимо још Јужну Африку, која је недавно напоменула о својој претензији да представља људе а не робове, и напоменула је то не баш сасвим парламентарно).И ако некакви, извините на изразу, ”шпенглеристи” закључују одавде (свакакве глупости треба очекивати од ”паметних” вођа II и II1/2 Интернационале)” да се тобоже оваквом рачуницом искључују из револуционарних снага пролетаријат Европе и Америке, онда ћемо им ми одговорити: споменуте ”паметне” вође расуђују стално тако као да из те чињенице да кроз девет месеци од зачећа треба очекивати рођење детета, проистиче могућност да се одреди и сат и минут порођаја, и положај детета при порођају, и стање породиље током порођаја, и тачан степен бола и опасности коју треба да поднесу дете и породиља. „Паметни” људи! Они никако не могу да претпоставе да је, са становишта развоја међународне револуције, прелазак од чартизма до лакејства пред буржоазијом Хендерсона, или од Варлина до Ренодеља, или од Вилхелма Либкнехта и Бебела до Зјудекума, Шајдемана и Носкеа, само нешто попут „преласка“ аутомобила на глатком и равном аутопуту од стотина километара преко прљаве, смрдљиве баре на истом аутопуту, преко баре од неколико аршина.
В. И. Лењин, Ка десетогодишњем јубилеју ”Правде”, „Правда“ број 98, 5. мај 1922, у потпису: Н. Ленин, Сабрана дела Лењина (рус) – том 45 - 175. и 176. страна
Да су се наши фалсификатори, као истински продукт српске левице, само једноставно ухватили неког става ван контекста везано за колоније не урачунавши чињеницу пада колонијалног система у 20ом веку могли би да им кажемо да су они заправо догмате, иако је читајући Лењина то немогуће урадити јер он стално објашњава зашто је нешто у одређеном тренутку овако или онако, а овако им је тешко доделити и ”догматску титулу” и једноставно треба увидети да су они најједноставније фалсификатори и лажови који се са својом кашом фалсификата и софизама ваљају у српском левичарском блату пуном свега и свачега осим социјализма.
У Србији социјализам ни као покрет најједноставније не постоји ни у зачетку услед потпуне победе буржоаске мисли међу левичарима, те постоје само ревизионистичке групе са социјалистичким фолклором које служе само за даље затупљивање сваког ко на социјализам помисли. Ко не жели да заврши у овом блату на нивоу фалсификатора из РНП-Ф има отворен позив да се прикључи међународном пројекту за припрему кадрова Политштурма (руски – енглески) који ће моћи да организују праву партију марксизма-лењинизма у Србији.
