Кина је недавно иступила са мировним планом за завршетак рата у Украјини у 12 тачака у пацифистичком маниру. Кина, као да је то нешто ново или оригинално, се исто као и САД или Русија морално згражава над ратом, тугује због цивилних жртава и позива на поштовање међународног права објективистички позивајући све да се суздрже, као да је рат производ свађе неразумних људи који само треба да се смире.
На почетку, Кинези истичу како се морају поштовати суверенитет и територијални интегритет свих подједнако. Како је тај објективистички буржоаски пацифизам само империјалистичко изношење лепих жеља можемо да видимо како је познати немачки социјал-шовиниста, Кауцки, ове жеље исказивао везано за Први светски рат, па он тако каже:
Да би ова нота (немачке владе) повела ка миру, неопходно је да се у свим земљама недвосмислено одбаци мисао о анексији туђих области, о политичком, привредном или војном потчињавању било ког народа другој државној власти
Лењинов цитат Кауцког, Сабрана дела, том 30 (рус)
Сва срећа, па ми данас знамо да је Кауцки био шовиниста, па нам је потребно мање анализе да прокажемо ове шовинистичко-пацифистичке ставове јер и имамо управо сам пример шовинисте Кауцког на који можемо да указујемо. Код њих се то ”неосвајање” односи увек на циљеве других, док своје циљеве прикривају разноразним хегелијанским оправдањима, па су тако, на пример, Хонг-Конг, Макао или Тајван у некаквом историјском наслеђу Кине.
Кад се ради о туђим циљевима, онда се јасно каже шта чије не сме да буде, а када се ради о циљевима свог империјализма онда су ту увек те хегелијанске мантре о историјским наслеђима, истим народима, националном духу и томе слично.
Даље Кинези истичу исто тако небулозну мисао на нивоу основношколца о томе како ”све стране морају да прате исту визију безбедности”. Значи, Кинези позивају на овакав свет какав данас постоји, и верују да је могуће да се сви држе заједничке визије безбедности, као да је питање рата уопште питање тога што се неко осећао небезбедним а не империјалистичких освајачких тежњи Русије. И тиме Кинези само иду низ длаку, као и сви пацифистички лицемери, пропаганди сојих савезника у новој империјалистичкој прерасподели света о томе како се ”Русија осећала небезбедно”, па је ето морала овако да поступи.
Даље у истом малограђанско-наивном маниру настављају са тиме да од ”непријатељства нема користи”. Наравно, осим када се ради о непријатељству према тајванској независности. И опет та идеалистичка поставка, као да непријатељство долази из некакве жеље једних или других да се супротстављају, а не као да то непријатељство долази као последица објективних тежњи Русије за поробљавањем Украјине чиме је то непријатељство нужно неизбежно, ма колико неко над њим јадиковао.
Такође износе познату шовинистичку тезу о томе како ”су се ствари отеле контроли”, и тиме рат представљају као ирационалан чин, те када се ствари врате у рационалне оквире рата бити и неће. Што би се рекло, ”лепа реч и гвоздена врата отвара” (даље говоре како само преговори могу да реше некакав украјински проблем, као да постоји некакав објективистички украјински проблем, а не брутално освајачки руски рат). Једна изузетно ”марксистичка” поставка ствари.
Својим саветом у овим тезама да се ствари ”не политизују”, само показују да су њихове тезе само најодвратније малограђанско лицемерно јадиковање. Све је политика, све се због тежње за политичком влашћу на некој територији и дешава, и онај ко прича о ”деполитизацији” увек има иза тога скривене намере. Сам рат је само наставак политике која се водила у миру.
Лаик не схвата да је рат ”наставак политике”…
В. И. Лењин, О карикатури империјализма и о ”империјалистичком економизму”
И онда даље, по старим шовинситичким традицијама, када се ради о интересу њиховог империјалистичког блока, они се софистички ”противе једностраним санкцијама”. Питање је само какве то другачије ”вишестране” санкције они мисле да постоје, да Кинези можда не очекују да се Путин сложи са ЕУ о томе да ЕУ треба да уведе санкције Русији.
На целокупан свој ”марксистички” поглед на свет Кинези стављају печат са ”Све стране требају да схвате да постоји потреба за очувањем постојећег економског поретка”.
И на крају, у последњој тачци, чисто да се напомене да Кинески капитал чека као запета пушка да се укључи у ”економски опоравак Украјине од рата” и да ће бити толико хуман да ће искористити новонастале тржишне потребе за даљу своју експанзију у окквиру ”очувања постојећег економског поретка”.
